Izbori u Srbiji i njihove političke posljedice tema su posebnog izdanja emisije Intervju TVSA. Šta izborni rezultati donose Srbiji a šta regiji? O ovoj temi govorili su Sonja Biserko – predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji i Mirza Hajrić – politički analitičar i diplomata.
Spekulacije o sastavu nove vlade sve su glasnije, a kao jedno od potencijalnih imena za premijersku poziciju u javnosti najčešće SE spominje profesor Dejan Šoškić. Kakva su očekivanja od novog kabineta, šta njegova struktura donosi regionu i kako će se to odraziti na specifična sredine poput Sandžaka, komentarisala je Sonja Biserko.
“Profesor Šoškić, jedno je od imena koje se najčešće pominje kao neko ko bi bio imenovan za premijera. Po sastavu te Studentske liste, to su uglavnom ljudi iz akademske zajednice”.
Prema njenim riječima, cilj je formiranje ekspertske vlade:
“Verovatno se ide ka ekspertskoj vladi koja će pripremiti elementarne uslove za sledeće izbore, da se sredi taj haos koji ostavlja ovaj režim iza sebe. I naravno, da krene u brze aktivnosti pospremanja tih službi, institucija, medija… Oni imaju ogroman zadatak pred sobom i neće biti lak.”
Govoreći o regionalnim prilikama i položaju Bošnjaka, ističe simboliku nedavnih susreta studenata:
“Mislim da region treba da bude malo strpljiv. Doći će do relaksacije u odnosima samom činjenicom da su oni pobedili. Činjenica da najveći broj Bošnjaka glasa za studentsku listu već govori nešto… Sandžak je bio zapušten i skrajnut, ali primer sa Sandžakom jeste jedna jako ohrabrujuća činjenica.”
“Ovi studenti jesu i konzervativni i nacionalni, ali nemaju ništa protiv onih drugih. I to je već ogroman iskorak za ceo region. Te identitetske politike polako se troše… Život je očigledno na jednom drugom nivou mnogo jači. Možda sam malo optimistična, ali u svakom slučaju vidim i taj deo u celoj ovoj priči.”
U nastavku intervjua, sagovornica se osvrnula na osjetljiva pitanja suočavanja s prošlošću, kontroverzne pjesme tokom izborne noći, te na buduće odnose Beograda prema Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj.
Suočavanje s prošlošću i naslijeđe devedesetih
Odgovarajući na pitanje voditeljice o izostanku zvanične reakcije Studentskog pokreta na veličanje ratnih zločinaca tokom izborne noći, sagovornica ističe:
“Ukazala bih na činjenicu da po povratku Ratka Mladića i njegove sahrane nije bilo saopštenja niti izjave od strane Studentskog pokreta. Jer to bi očigledno dovelo do nekog raskola unutar pokreta. Drugo — činjenica je da ti mladi ljudi ne znaju mnogo o devedesetim. Odrasli su u jednoj toksičnoj atmosferi, za vreme Vučićevog režima.”
Naglašava da je suočavanje s prošlošću dosad bio uglavnom teret civilnog sektora i međunarodnih sudova, te da nova vlast mora pažljivo voditi taj proces:
“Ovo društvo se otrežnjava, ali još uvek nema političke artikulacije jer je previše dugo bilo pod pritiskom nacionalizma, populizma i negiranja uloge Srbije u raspadu ove zemlje. Treba biti strpljiv. Mladi nisu odgovorni za to, ali imaju zadatak da to raščišćavaju. Mislim da je najbolji, najefikasniji način za to kultura, jer se kulturni prostor u regionu polako objedinjuje i to je najprijemčiviji način da mladi počnu da ulaze u tematiku devedesetih.”
Govoreći o odnosima sa Republikom Srpskom i reakciji Milorada Dodika na izborne rezultate, sagovornica smatra da će politika Beograda pretrpjeti značajne promjene.
“Videli ste da je Dodik dao saopštenje i čestitao pobedu studenata. Naravno, on je bio dobar sa svima… Jer Republika Srpska ne bi mogla da opstane bez Beograda, ni ekonomski, ni finansijski, niti kao entitet takav nekako totalno mimo sveta. Mislim da će taj odnos biti značajno drugačiji i da će uticaj Dodika u samoj Bosni i u Republici Srpskoj sigurno opadati, jer neće imati više tu podršku iz Beograda na taj način.”
Ona izražava i nadu da će doći do promjena unutar same Republike Srpske zbog teške ekonomske situacije: “Nadam se da će i mlađi ljudi u Republici Srpskoj reagovati na ove studente drugačije, da će možda doći do pobune u samoj Republici Srpskoj. Ne treba zaboraviti da je Dodik ojadio Republiku Srpsku, da je pola tog naroda otišlo, da su verovatno najsiromašniji region… To je takva devastacija društva da tek treba da se ogoli do koje mere je Dodik upropastio taj entitet. Naravno, Beograd treba da zauzme drugačiji stav i treba očekivati povoljnije tonove u svemu tome”, istakla je Sonja Biserko.
Govoreći o mogućnostima demokratizacije Srbije i otklona od politike Aleksandra Vučića, Mirza Hajrić naglašava da su promjene neminovne, ali da će se vlast suočiti s naslijeđenim aparatom:
“Teško, mislim da je realno očekivati da će na snazi biti nove politike jer su tako nagoveštavali svi govori, poskupovima, svi medijski istupi lidera studentskog pokreta… U svakom slučaju ova nova vlast bez aparata kojim će provoditi te politike, biće makar u prvom periodu trajno oslabljena.”
Ističe da će poseban izazov biti borba protiv organizovanog kriminala i vraćanje otuđenih sredstava u budžet:
“Između naravno treba da državni aparat radi svoje, da se prije svega najavi pa onda implementira borba protiv kriminala, protiv velikog organizovanog kriminala koji je odnosio ogromne svote novca koje treba vratiti u državne budžete.”
Govoreći o preuzimanju mehanizama vlasti nakon višegodišnje vladavine, Hajrić dodaje:
“Kako preuzeti vlast, odnosno uzeti mehanizme vlasti koji su sada čvrsto u rukama 5.000 dnevne despotije Aleksandra Vučića, 5.000 dana je on to gradio… nije to lako razgraditi, ali u svakom slučaju ova nova energija, novi ljudi… donose šansu.”
Odnos prema Bosni i Hercegovini i sudbina Milorada Dodika
Osvrćući se na regionalnu saradnju i očekivanja u Bosni i Hercegovini, Hajrić poručuje da je ključno sačekati stabilizaciju prilika u Beogradu:
“U ovom momentu najviše ćemo pomoći da se ne miješamo dok se tamo ne uspostavi vlast, a onda kada vidimo ko je ko u toj novoj piramidi vlasti, da pošaljemo neke pozitivne poruke, da pozovemo na saradnju.”
Komentarišući političku sudbinu Milorada Dodika nakon gubitka saveznika u Beogradu, ističe da će on morati promijeniti pristup:
“Osoba od koje je zavisio Milorad Dodik će biti opozicija, neće više biti vlast. U tom smislu Milorad Dodik morat će da spusti loptu… On ima dobar rezultat na lokalnim izborima, ali mislim da će morati da bude mnogo kooperativniji i razumniji jer onaj i njegov mecena, onaj njegov zaštitnik iz Beograda više se neće javljati na telefon.”
Predstojeći izbori i pad SNS-a
Komentarišući najavljene predsjedničke i lokalne izbore u Srbiji, Sonja Biserko izražava uvjerenje da se trend promjena nastavlja:
“Ja mislim da može, da predsjednički izbori i lokalni izbori koji predstoje u Srbiji da će SNS biti poražen do nogu, zato što je stvorena takva klima i što je ova pobjeda na republičkom nivou zapravo jedna inspiracija, jedan postrek za ljude da se bore i na lokalu i za predsjedničkog i za drugo.”
Zaključuje da će i na predstojećim nivoima ishod biti u korist novih političkih snaga:
“Mislim da će izbori na predsedničkom nivou i lokalnom nivou takođe biti pobjeda studenata.”
A o tome zašto mlade u BiH i dalje okiva inertnost dok generacija u Srbiji mijenja historiju, govorio je Mirza Hajrić.
“Šteta je što se izbori u Srbiji nisu održali prije izbora u Bosni i Hercegovini. Da su se desili u ovom trenutku i sa ovakvim epilogom, siguran sam da bi to proizvelo snažan politički zemljotres i direktno uticalo na pad Dodikove stranke i njenih satelita. Mladi u Republici Srpskoj imali su pune dvije godine da posmatraju i uče kako to radi njihova generacija u Srbiji. Za takvo nešto potrebni su hrabrost, energija i postojanost. Priča u Srbiji nije počela sa spremnim političkim programom — nastala je iz duboke tuge i bivanja ponukanim tragedijom u Novom Sadu. Međutim, ti mladi ljudi su rasli iz dana u dan. Trudom, energijom i uvezivanjem putem društvenih mreža došli su u poziciju da smjene vlast u jednoj od najvećih država u regionu. Za to vrijeme, u Republici Srpskoj vidjeli smo samo povremeno “kašljucanje” i koketiranje s politikom, uprkos katastrofalnom ekonomskom stanju. Omladina u RS-u nema apsolutno nijedan razlog za zadovoljstvo. No, situacija nije bolja ni u Federaciji BiH, gdje se takođe nije pojavila generacijska grupa lidera spremna da pokrene stvari s mrtve tačke. Nervirata inertnost i nepokretnost naše omladine. Nehotično se nameće zaključak da je mladima u BiH zapravo potaman ovako kako jeste, iako bi baš oni morali biti ta pogonska snaga koja gura društvo naprijed — tačno onako kako je to uradila ova generacija u Srbiji”, istakao je Hajrić.
Čitavu emisiju Intervju TVSA pogledajte na našem Youtube kanalu.
